Tacofredag - Zašto Norvežani petkom jedu meksičku hranu?

Ako planirate život u Norveškoj, postoji jedna stvar na koju vas verovatno niko neće upozoriti - petkom se jedu takosi.

Ne pica.
Ne roštilj.

Petak u Norveškoj ima svoje ime: tacofredag.

I to nije šala.

Nacionalni ritual u tortilji

Tacofredag bukvalno znači "tako petak“. To je mali, ali ozbiljno shvaćen društveni ritual koji označava kraj radne nedelje.

Posle pet dana posla, škole, obaveza i norveškog vremena koje često nije baš razigrano, petak veče je rezervisano za - tortilje, mleveno meso, salsa sos i guacamole.

U skoro svakom norveškom domu, negde oko 18h ili 19h, sto se pretvara u mali meksički bife. Svako puni svoju tortilju kako želi. Nema pravila, nema stresa, nema formalnosti.

Ali čekaj… Norveška i Meksiko?

Ako se pitate kako je jedna skandinavska zemlja postala opsednuta meksičkom hranom - niste jedini.

Tako kultura je u Norvešku stigla devedesetih godina, zahvaljujući jakim marketinškim kampanjama prehrambenih kompanija koje su uvele gotove tako setove u supermarkete. Bilo je jednostavno, praktično i "drugačije“ od klasične norveške kuhinje.

A Norvežani vole jednostavnost.

Kupiš pakovanje tortilja, začin za takose, malo povrća i gotov si. Nema komplikovanog kuvanja. Sve se brzo sprema. Idealno za petak kada niko nema energije za ozbiljne kulinarske poduhvate.

Porodična tradicija

Tacofredag je posebno važan za porodice sa decom. Petak je dan kada se svi okupljaju za stolom, često uz film ili TV emisiju.

Za razliku od formalnijih nedeljnih ručkova kakve poznajemo kod nas, ovde je atmosfera opuštena. Deca sama biraju šta će staviti u tortilju. Neko voli samo meso i sir. Neko pretera sa kukuruzom. Neko sve zalije ljutim sosom.

I niko se ne ljuti.

Hrana kao društveni simbol

Tacofredag nije samo obrok - to je simbol prelaska iz radnog u privatni život.

U zemlji gde su granice između posla i slobodnog vremena jasno postavljene, petak veče ima posebnu težinu. To je trenutak kada laptop ostaje zatvoren, a fokus prelazi na porodicu, partnera ili prijatelje.

Zanimljivo je da će mnogi Norvežani bez razmišljanja reći da "nisu baš neki ljubitelji začinjene hrane“, ali će svakog petka uredno jesti takose.

To je navika. I tradicija.

Da li je tako stvarno meksički?

Ne baš.

Norveška verzija takosa je prilagođena lokalnom ukusu. Manje ljuto, više sira, često sa gotovim začinskim mešavinama. To je više "skandinavski tako“ nego autentična meksička kuhinja.

Ali to zapravo i nije poenta.

Poenta je zajedništvo.

Šta ovo govori o Norvežanima?

Možda će vam Norveška delovati hladno i rezervisano na prvi pogled. Ljudi nisu preterano spontani, ne upadaju u razgovor sa nepoznatima i cene privatnost.

Ali petkom, uz tortilju u ruci, atmosfera je drugačija.

Tacofredag pokazuje koliko je Norvežanima važna rutina, sigurnost i mali rituali koji donose osećaj stabilnosti. Nije stvar u egzotičnoj hrani - stvar je u tome da svaka nedelja ima svoj mali, predvidivi trenutak radosti.

I zato, ako se jednog dana nađete u Norveškoj i dobijete poziv da dođete na tako petak - prihvatite.

Tog trenutka ćete prestati da budete stranac i postaćete deo ekipe.

Prijatno!