Učili ste norveški nekoliko meseci. Znate gramatiku, razumete tekstove iz udžbenika i bez problema možete da kažete:
Jeg heter Sara. Jeg kommer fra Serbia. Hva heter du?
A onda prvi put čujete razgovor između dvoje Norvežana i pomislite:
„Čekaj… koji je ovo jezik?“
Ako vam se ovo dogodilo – bez brige. Problem verovatno nije u vašem norveškom.
Dobrodošli u svet norveških dijalekata.
Norveški ima dva zvanična pisana standarda
Prva stvar koja često zbunjuje učenike jeste činjenica da Norveška nema samo jedan standardni oblik pisanog jezika.
Postoje dva:
Bokmål i nynorsk.
Bokmål je daleko rasprostranjeniji i upravo je to varijanta koju većina stranaca prvo uči.
Na primer:
Jeg kommer fra Norge. Dolazim iz Norveške.
U nynorsku ista rečenica može izgledati ovako:
Eg kjem frå Noreg.
Ako učite bokmål i prvi put vidite eg, ikkje, kjem ili frå, tekst može delovati kao potpuno drugačiji jezik. Ipak, nakon malo vremena počinju da se primećuju pravilnosti.
Odakle uopšte dva standarda?
Da bismo razumeli ovu situaciju, moramo se kratko vratiti u istoriju.
Norveška je vekovima bila u političkoj uniji sa Danskom, a danski je dugo imao veoma jak uticaj na pisani jezik u Norveškoj.
Nakon što je Norveška tokom 19. veka počela da razvija jači nacionalni identitet, pojavilo se i pitanje:
Kako bi pravi norveški pisani jezik trebalo da izgleda?
Jedan pravac postepeno je prilagođavao tadašnji danski pisani jezik norveškom izgovoru i gramatici. Iz tog razvoja nastao je današnji bokmål.
Lingvista Ivar Aasen krenuo je drugim putem. Putovao je Norveškom, proučavao različite dijalekte i na osnovu njih napravio novi pisani standard. Iz tog projekta razvio se nynorsk.
Zato ova dva standarda danas postoje paralelno.
A onda dolaze dijalekti
I upravo ovde stvari postaju posebno zanimljive.
Norvežani veoma često govore svojim lokalnim dijalektom – i nemaju potrebu da ga „ispravljaju“ kako bi zvučali standardnije.
To je jedna od velikih razlika u odnosu na mnoge druge jezike.
Voditelj na televiziji, političar, profesor ili lekar može govoriti svojim dijalektom sasvim prirodno.
Zbog toga osoba iz Osla, Bergena, Trondheima i Stavanger-a može istu rečenicu izgovoriti prilično različito.
Čak i jedna od najosnovnijih reči može da se menja.
„Ja“ možete čuti kao:
jeg, eg, æ, e,
u zavisnosti od toga gde se nalazite.
I svi i dalje govore norveški.
Postoji li onda „standardni norveški izgovor“?
Ne na isti način kao u nekim drugim jezicima.
Kada učite norveški kao strani jezik, najčešće ćete učiti izgovor koji je blizak govoru istočne Norveške, naročito oblasti oko Osla. On se često poklapa sa načinom na koji se čita bokmål i zato je praktičan za učenike.
Ali to ne znači da svi Norvežani tako govore.
Možete savršeno razumeti svog profesora norveškog, a zatim otići u Bergen i imati osećaj da ste se vratili na A1 nivo.
To je potpuno normalno.
Kako naučiti da razumete dijalekte?
Najvažnije pravilo je jednostavno:
slušajte različite ljude što ranije.
Nemojte čekati da dostignete B2 da biste prvi put čuli pravi norveški govor.
Serije, podkasti, intervjui, TikTok, YouTube i norveška televizija odlični su načini da se uho postepeno navikne na različite izgovore.
Na početku ne pokušavajte da razumete svaku reč.
Pokušajte prvo da uhvatite:
temu razgovora,
ključne reči,
glagole koje već poznajete,
melodiju i ritam dijalekta.
Posle nekog vremena počinjete automatski da povezujete, na primer, eg sa jeg ili ikkje sa ikke.
I ono što je nekada zvučalo potpuno nerazumljivo odjednom počinje da ima smisla.
Dijalekti nisu problem – oni su deo norveškog
Učenici često pitaju:
„Koji dijalekat treba da naučim?“
U većini slučajeva odgovor je: nijedan posebno.
Naučite dobru osnovu bokmåla, izgradite jasan izgovor koji vam odgovara i, što je najvažnije, vežbajte razumevanje različitih načina govora.
Ne morate zvučati kao neko iz Bergena da biste razumeli Bergenčanina.
I nemojte se obeshrabriti ako nakon meseci učenja ne razumete svaki razgovor koji čujete na ulici.
Ponekad se ni sami Norvežani iz različitih delova zemlje ne razumeju savršeno iz prve.
A možda je upravo u tome jedan od najzanimljivijih delova norveškog jezika: kada naučite norveški, ne otkrivate samo jedan način govora – već čitav mali svet različitih dijalekata.
